Filološki u Kragujevcu: Nepostojeća zvanja, prevareni studenti

Posted on 30/10/2012

2


U celini prenosimo pismo koje smo dobili od studenata Filološkog fakulteta u Kragujevcu, odsek – srpski jezik i književnost:

Некада је редослед био следећи: рођење, основна школа, средња школа, факултет, брак, деца… Остатак сада није битан. Ми смо запели код четвртог по реду.

Уписали смо факултет 2006. године на Филолошком факултету у Крагујевцу, (одсек – српски језик и књижевност), у трајању од четири године. Када смо га завршили, остали смо ускраћени за диплому уз објашњење да не знају шта треба да напишу (тај део нисмо схватили). Добили смо (скупа) уверења са речима да диплома стиже ускоро, јер је у изради. Дипломе нема већ три године! У уверењима која смо добили стоји следеће звање: дипломирани србиста (филолог). И ми смо звање прочитали два пута. Нисмо ништа питали. Знали смо шта смо завршили, те смо се надали послу у струци. Ускоро добијамо ново обавештење: сви морамо да упишемо мастер студије, јер смо без тога нико и ништа. Када смо уписивали прву годину студија, нико није ни сањао о петој. Били смо затечени, али диплома је диплома. Ако смо дали четири године, даћемо и ту пету.

Мастер дипломирани србиста (филолог) – звање од кога подилази језа, јер звучи крајње хаотично. И ви сада мислите да је то то. Деца постала мастер, па се хвале около. Ми бисмо желели да је тако, али једна реч – србиста – буни многе надређене. Једном речју, сада нам ни тај мастер не значи апсолутно ништа. Знате, то звање (наше звање после свих година студирања) не постоји у закону! Неке школе одбијају наша документа уз образложење да нисмо довољно компентентни за рад. Питају се где смо то и шта завршили. “Децо, вас је неко преварио, ви не постојите у нормативу!” Директори, правници, општинари кажу да смо преварени! Факултет каже да је држава крива, држава се не одазива, а министар Обрадовић жели сарадњу са Кином! А шта ми да кажемо родитељима после свега?!

Желимо посао за који смо студирали! Желимо звања која заслужујемо и са којима можемо да радимо,а не звања због којих нас понижавају! Криви смо ми, студенти, јер смо БОЛОЊА! Закон се мењао пре три године, али нас нико није убацио у закон. Министарство ћути и даље, а зна за овај проблем (да не кажемо срамоту). Није у питању сада само факултет у Крагујевцу – мада за њих ништа није чудно. Ако смо студирали у виртуелној згради, што не бисмо имали и виртуелна звања!

Ово је могуће само у Србији! ОНИ КОЈИ НИСУ СТУДИРАЛИ – КУПИЛИ СУ ДИПЛОМЕ И РАДЕ, А НАМА КОЈИ СМО СТУДИРАЛИ – НЕ ДАЈУ ЗВАЊА И ДИПЛОМУ! Има ли ту логике?! Зато нам и треба Ваша медијска подршка! Крива је држава која највише зарађује од студената, а не ради ништа да нам помогне! Крив је министар Обрадовић који је дозволио штампање уверења са звањима која не постоје!

Хоћемо нова звања или измене у закону рада! Трећа опција не постоји!
Унапред захвални студенти Болоње који не постоје!

Молимо Вас да објавите ово, јер су ово ствари о којима не смемо ћутати. Ми не одустајемо!

Advertisements
Posted in: Studentske borbe